What's so bad about Microsoft?

http://www.kmfms.com/whatsbad.html

Zanimljivo kako kolege windowsovci nemaju primedbe na ovaj tekst...:)

Verovatno su ostali bez teksta..;)

Nisam jos procitao sve, ali sudeci po pocetku text je strucan pravo :)



Naravno, nije definisano sta je 'more powerfull' a sta 'older equipment'. Kod mene recimo, na P III / 500 + 256MB Ram + 276GB Hdd, Windowsi XP rade jako dobro, odziv GUI-a je trenutan, ucitavanje OS-a sasvim prihvatljivo, ucitavanje aplikacija brzo.
Na istoj makini, RedHat Linux 9 + KDE, GUI odziv je dva-tri puta sporiji (primetno i iritirajuce), ucitavanje OS-a cca 2x sporije, pokretanje aplikacija ne mogu da uporedim.

Mozda nesto kod mene i ne stima, pa moj utisak i nije objektivan, ali inace relativizacije tipa 'more' 'older' i slicno govore da autor nema tacne podatke sa merenja, i da ne zna sta prica.

Mozda se javim kad procitam i ostatak texta...

ss.

---

Zadnji put kad sam ja provjerio, za Windows XP je postojala definicija minimalne hardverske konfiguracije. Jednostavno, to najnovije (zasad) Microsoft-ovo cedo je potpuno neupotrebljivo na racunarima koji ne zadovoljavaju te uslove (ko ne vjeruje, neka izvoli da proba). Mislim da je fer podrazumijevati da je definicija "starije opreme" koja se koristi u ovom clanku odnosi na tu listu minimalnih zahtjeva.

U Linux svijetu se, jos uvijek, masine koje ne mogu da pokrenu Windows XP daju iskoristiti za bazicne aktivnosti za 90% racunara na ovoj planeti: mail, Web, "Office" (Open ili MS, neka svako odabere odokativnu definiciju koja mu lezi), muzika... sa zadovoljavajucom brzinom i upotrebnom vrijednoscu. O upotrebljivosti tog hardvera za headless servere, elementarni file/printer sharing, routing... da se i ne prica.

S druge strane, tacno je da ni Linux (tacnije, Open Source) svijet nije imun na bloat. I KDE i Gnome su narasli i postaju sve manje primjerena okruzenja za "stariju opremu".

Ali, ta dva narastajuca graficka okruzenja nijesu ekvivalent usuda kome su izlozeni Microsoft korisnici (novi hardver sa svakom novom verzijom operativnog sistema) iz prostog razloga sto nijesu jedina opcija. Red je da se konstatuje da Fluxbox, Openbox i slicni WM paketi predstavljaju ne bas nefunkcionalnu alternativu KDE i Gnome okruzenjima, te da takav, minimalisticki pristup grafickom okruzenju, ima svoju publiku a time i osiguranu buducnost.

Dugo pisanije, a sustina je veoma jednostavna: Linux kao okruzenje je efikasniji nacin eksploatacije hardvera (u odnosu na Windows, isti hardver se koristi duze) i time jeftiniji nacin da se zadovolje potrebe (veoma) prosjecnog korisnika. O cijeni softvera ne bih ovom prilikom. :)

Ljudi, pljuvanje po windowsu se malo isfuralo.

Na kraju svega, Windows je kvalitetan OS.

---

dr ZiDoo,

Koliko sam ja procitao pravila, "pljuvanje" je nepozeljna aktivnost na ovom mjestu i spada u domene "brige" moderatora.

Mogu li da zamolim da budes malo specificniji, da pomognes ljudima da prepoznaju sto u ovoj temi prevazilazi granice dobrog ukusa i razumne diskusije na tematiku koja je primjerena ovom (Advocacy) forumu?

Ne brinite, vaš ponizni moderator budno motri na advocacy :)

Dr ZiDoo je verovatno hteo da kaže da "pljuvanje po windowsu" više nije u modi. U svakom slučaju, molim vas da se držite teme da ne bi bilo brisanja.

---

Nema svrhe govoriti o tome koje je rešenje bolje (ne samo kada su operativni sistemi u pitanju) a da se ne kaže za koju svrhu. Windows je najbolji OS za većinu desktop namena. Ima najjaču hardversku podršku (sa koliko tipova modema linuksaši mogu da kažu da nemaju nikakvih problema), kao i najveću softversku podršku. Dobro je da postoji OSS da kontroliše rad velikih kompanija pravljenjenm zdrave konkurencije, da ne bi zidali nerealne cene softvera i da bi bili prinuđeni da prave kvalitetnije proizvode, ali vlasnički softver takođe zauzima važno mesto na tržištu, čak mnogo važnije od slobodnog softvera.

Linux pak ima najbolju softversku podršku na polju matematičkih alata (za matematičare, ne za inženjere). Dobar je za još neke stvari. Moguće je postići daleko viši nivo bezbednosti računarskog sistema pod Llinux-om. Dobar je za web i mail servere i još neke stvari, ali ne treba praviti Supermena od njega.

---

To o cemu pricas uopste nisu modemi. To su konektori za telefonsku paricu i po meni ne bi ni smeli da se zovu modemima. Totalno ojadjeni hardverski, jedina sansa da rade im je da se sve emulira u drajveru, a te drajvere su za windows napisale upravo firme koje su ih napravile i nazvale winmodemima (WIN - asocira na nesto sto je namenjeno windowsu) i koje su procenile da jedino ima smisla razijati drajver za windows kao najzastupljeniji OS na njihovom ciljnom trzistu.

Linux bez problema radi sa pravim, hardeverskim modemima. Mozda ce sutra izmisliti i winsound i winnet da bi ustedeli na proizvodnji hardevera, ali to je manjkavost PC industrije i utrkivanjem za sto nizom cenom hardera, a nikako linuxa. Sto se mene tice, linux i NE TREBA da podrzava nekvalitetan hardever, poput winmodema.

A guranje linuxa na desktop trziste je upravo ono sto ga unistava.

Pogledaj samo na sta lici source jednog linux kernela i na koliko mesta sadrzi rec FUCK:



Ozbiljan sistem? Mozda imao pretenzije da bude, do 2.2 kernela.

You are missing the point here.
Nije ovo jos jedan u nizu koji je bolji OS threadova.
Ovde je rec o tome zasto treba izbegavati microsoft kao firmu gledano iz svih uglova, pocevsi od nekvaliteta njihovog softvera pa do unistavanja konkurencije nelegalnim sredstvima..itd, itd.

Sta hoces da kazes...da ozbiljni ljudi ne koriste f-word???
To su gluposti.

Naah ... čak i NT kernel sadrži tu famoznu reč :)

http://slashdot.org/comments.pl?sid=96614&cid=8265074



Mislim da kvalitet software-a nema mnogo veze sa pristojnošću programera ;)

---

Ja se ne bih slozio sa stavom da Linux ne treba da podrzava "nekvalitetan" hardver. Naime, za pojavu takvog, "nekvalitetnog" hardvera postoji razlog, tacnije postoji klijentela. Ako je ljudima stalo da plate takvo hardversko rijesenje (pa da se poslije zlopate sa posljedicama) i cijena im je bitna... boriti se protiv toga je uzaludan posao. Novcanik je cesto znao da favorizuje tehnoloski inferiorna rijesenja, tu se malo sto moze...

Prica o winmodemima i njihovom podrskom pod Linux-om ima, nazalost, jednu ruznu stranu... To je istovremeno i prica o tehnoloskom jazu, prioritetima ljudi koji su aktivni u pisanju Linux driver-a, te o broju korisnika i njihovom uticaju na proizvodjace hardvera.

Modemi jos uvijek nijesu pomrli na Zapadu, ali su vrsta u izumiranju kad se govori o desktop masinama i primarnom nacinu kopcanja na mrezu. Linux community, htjeli to da priznamo ili ne, jeste dosta "geeky", jos uvijek u tim domenima preovladjuje tehnicki potkovaniji dio populacije. Ta druzina, a na Zapadu, je sva na broadbandu. Posto je velika vecina Open Source programera jos uvijek na Zapadu :(, taj problem je iskocio sa dnevnog reda i pritiska na proizvodjace, lobiranja, dizanja frke i price po amerskim i evropskim casopisima... nema :(. Onda nema ni pritiska na proizvodjace, a otud su i Linux rijesenja za winmodeme poprilicno rijetka.

Ima tu jos podosta drugih razloga, jedan od njih je Open Source "puritanstvo". Proizvodjaci hardvera ne uspijevaju da zadovolje Open Source druzinu izbacivsi "closed binary" rijesenja, uvijek se nadje neko da to doceka na noz i da trazi "sve ili nista", da se kod otvori. A proizvodjaci i dalje po inerciji vjeruju da ce im neko oteti koru hljeba ako se vidi kakav je interfejs prema njihovom hardveru... ludilo. Ima jos puno toga sto ce i jedni i drugi morati da promijene u danima koji dolaze, na trzistu koje ce ih natjerati da cine kompromise koji im se sad cine suludi.

Bili ti winmodemi dobri ili ne, oni preovlađuju na tržištu. Danas je teško naći unutrašnji modem koji nije winmodem. Hardver je takav kakav jeste, a yadatak operativnog sistema je da ga takvog podrži.

---

Ako je trziste osjetljivo na razliku u cijeni hardverskog i winmodema, koliko li je tek osjetljivo na cijenu legalno nabavljenog Microsoft operativnog sistema?

Dominacija Windows na kucnim masinama je veoma varljiva kategorija. Veliko je pitanje da li Microsoft uopste smije sebi da dozvoli da se ozbiljno pozabavi sitnom (u smislu: koriscenje na kucnom racunaru) piraterijom njihovog operativnog sistema. Bilo kakav (pravnicki) pritisak u tim domenima bi im napravio medvedju uslugu, meni se cini da je 10 do 15% korisnika u ovom trenutku spremno da instant predje na Linux.

Sto se pak koriscenja njihovog softvera u poslovne svrhe tice... rijec "thin client" se precesto cuje ovih dana, a i na trzistu servera pocinje da biva gusto.

Nisu li upravo uradili korak u tom smeru uvođenjem onog aktiviranja?

Što se modema tiče, priča je jasna: na Windowsu imaš izbor između jevtinijih (soft) i skupljih (hard) modema. Na Linuxu ovo prvo malo teže, što znači manji izbor, opet.

---

Još nešto, kad danas imaš procesore od par GHz, u čemu je problem da procesor malčice radi ono što je pre radio zaseban hardver? Većina kućnih korisnika to neće ni osetiti (u stvari, ima li neko da se žalio da mu kompjuter sporije radi zbog soft modema?), a sigurno im prija da plate jevtinije modem.

Kod mene soft modem radi super te to čudo još i faxove šalje i prima bez problema :)

---

Koliko je tržište osetljivo na koje cene pokazaće samo tržište. Da, korisnici bi mogli prelaskom na GNU/Linux da uštede koji dolar, ali bi morali da se naviknu na nov način rada. I ne samo to, prelaskom na Windows XP su takođe morali da prihvate nov način rada sa operativnim sistemom, nego što bi morali da se odreknu svih onih divnih programa za Windows koji ne postoje u verziji za Linux. Šta ako im mašina služi za igranje (znamo koja je dominantna igračka platforma) ili ako im računar ne služi za igranje (recimo moraju da završe posao, a ne da se prepucavaju koji je bolji OS, i pritom im je važna neka Windows aplikacja koje nema u verziji za Linux)? Dakle, ovakva "ušteda" može da bude vrlo skupa. Sa druge strane korisnici ne vide neki primetan pad performanski prelaskom na winmodem.

---

Po meni aktiviranje Windowsa je loš potez Microsofta. Jedini problem oko aktivacije će imati korisnici sa legalnim Windowsom, među piratskim verzijama dominira Corporate Edition gde aktiviranja nema.

Set divnih programa bez kojih se ne moze je promenjiva stvar. Mislim da je to samo po sebi jasno vecini ljudi koji na ovoj diskusiji ucestvuju, ja jednostavno vjerujem da na ovoj temi nema ljudi koji imaju manje od, kaziga, 5 godina iskustva sa racunarima, a sve mi se cini da nijesam jedini "veteran" koji pamti VAX-ove, "pola dvanaest" i pojavu prvog PC XT ovdje. Svi smo mi menjali nase favorite, zbog kojekakvih razloga.

Meni je malo interesantnija sustina "divnoce" programa, mozda je dobro da se sa time pozabavimo. Molim vas da zaboravite na pirateriju, zemlje u kojima autorska prava ne generisu prihod jednostavno bivaju nebitne, jer ne uticu na ishod trzisne bitke :(.

Ako se prica o situaciji kad se softver placa, svi divni programi imaju jednu minornu "neugodnost": pare koje treba platiti. E sad, krenimo odatle, na trzistima koja su vazna za Windows, dolazi do poprilicno uvrnute situacije. Naime, trziste ne nagradjuje tehnoloski superioran produkt, vec produkt koji isporucuje set potrebnih funkcionalnosti, sa prihvatljivom lakocom koriscenja, po najjeftinijoj cijeni. Sto je "lista potrebnih funkcija", koliko je lakoca koriscenja faktor, varira od korisnika do korisnika i veoma je licna stvar.

Ono sto pokusavam da kazem je slijedece: Open Source alternativa u takvim uslovima pobjedjuje u onom trenutku kad za veliki broj ljudi (kriticna masa) zadovolji skup funkcija koje im trebaju, isporuceno sa nacinom koriscenja koji nije problem za te ljude. Sto se cijene tice, tu su stvari ciste da cistije ne mogu biti.

Dakle, Open Source alternativa ne mora da bude bolja da bi pobijedila. Primjer, po meni najuspjesniji Open Source paket svih vremena: "niznji" gcc. GCC je jos uvijek inferioran kvalitetu optimizacije koja se srece kod pojedinih komercijalnih konkurenata... ali to jednostavno "nije vazno".

Kad se jednom ta kriticna masa korisnika postigne, bitka je odlucena. Komercijalni paketi jednostavno ne mogu da konkurisu Open Source rijesenjima u domenima odrzavanja, ciscenja bubica, tehnicke podrske koju isporuci "community", afinitetu za evoluciju i efektu "aritmeticke progresije", da se postane bolje sto vise korisnika to koristi. Na duge staze, Open Source rijesenje ce bilo kakvu komercijalnu konkurenciju satjerati u margine, gdje obitavaju korisnici koji su spremni da plate specijalizovane aplikacije i kvalitet koji nije od interesa za siroku populaciju.



Eh... KOJA je (profitno) dominantna igracka platforma? Konzole ili high-end PC? Pitanje je, naravno, korektno ako se piraterija izbaci iz igre. Prihodi industrije igara su bas ljepota dobri na konzolama, koliko sam ja nesto shvatio.

U ovom trenutku, igre na Linuxu su, definitivno, jak stih za Microsoft. Ali, posto ja ne pricam o nastupajucem "sudnjem danu", nekakvom magicnom trenutku kad ce svijet stati, shvatiti da je vrag odnio salu i masovno preci na Linux (ili drugu Open Source alternativu), od interesa je sto je proces, kuda ce nas povesti buducnost.

U igrama se ne radi o dominaciji Windows-a, vec o dominaciji DirectX. Posto je OpenGL dovoljno dobra, i vec postojeca, alternativa, tehnoloskih barijera za pojavu kvalitetnih Linux igara nema (vidjeti pod NWN). Barijere su finansijske prirode, industrija igara ce ignorisati Linux sve dok segment populacije koja isti koristi ne naraste toliko da ne mogu da ga ignorisu. Meni se cini da je to rezervisano za dalju buducnost, mozda za par godina (mada je pitanje da li sam previse optimista).

Jedna tehnoloska zvrcka radi protiv Windowsa (ne DirectX-a): dedicated game servers. U tom domenu industrija igara ne moze da ignorise Linux vec sada.

Ne postojanje softverskog rijesenja na Linux-u je "hard stop" i tu nikakve price nema. Kakav Linux, kakvi bakraci, ako moja aplikacija na kojoj sve pociva tamo ne postoji, a troskovi prepisivanja su veci od visegodisnje ustede? Tu je tacka i kraj price.

Takvih tvrdjava Microsoft-a je sve manje, a one koje nijesu napadnute se drze ili sto su od interesa za previse mali broj ljudi, ili sto su bazirane na tako opakoj tehnoloskoj inovaciji da generalna programerska populacija ne moze da preskoci tehnoloski prag.

Te tvrdjave ce sve pasti kad Linux dospije na 50% racunara, mnoge prije. Ne sto se proizvodjacima softvera bas kodira u Linuxu i bacaju pare na portovanje aplikacije, vec sto se veliki segment korisnika ne moze ignorisati.

Proci ce dosta vremena da se takvo sto desi.


Apsolutno. U nekim slucajevima se ustedjeti uopste ne moze, te se placa "sta kosta" i ne pita se.

Jedina zvrcka tu je koliko je to cesta situacija i za koliki je broj ljudi to nepremostiv faktor.