Vojna verzija diplomatije ili ti - Donald Cook vs hibini

jericho1405
I kao postojao je nekakav izbor. A taj izbor je najcesce znacio ponudu koju ne mozes prihvatiti. Kao Slobo nije prihvatio NATO-ove zahtjeve. Pa naravno da takve ultimatume ne mozes tek-tako prihvatiti kada ugrozavaju tvoj suverenitet.

Ako smatras da su svi jednako, ili priblizno, krivi onda zasto su jedni nagradjeni a drugi naguz*ni? A ako smatras da nismo isti mozes li to argumentovano objasniti tj. sto bi to jedan Taci, OVK, Albanci, Tudjman, Hrvati i sl. bili bolji od Srba i Slobe?

hotchimney:
I onda, kad takvo jeftino i pogrešno politikanstvo, dovede Srbiju (i Srpstvo) do horizonta crne rupe, krvi su (CIA obavezno) Vuk Branković, poturice, strani plaćenici, domaći izdajnici, iredente...

jericho1405:
Da, Ivane, ali tom tvojom pricom vise ne dolazimo do zakljucka da smo nahebali zato sto smo bili nezapamceni kasapini vec upravo zato sto smo odabrali pogresnu stranu.

Hank:
i otvorenim pristupom prema varijanti da se NATO pozicionira na Kopaoniku i u Beloj Crkvi...

Hank: Potpuno je nebitno da li ćeš, pošto si se kao mali i nebitan glupo postavio kako si se postavio pored bezbroj boljih opcija, na*ebati pod pričom da terorišeš sve oko sebe ili terorišeš svoje stanovništvo ili nešto treće. Priča kojom se opravdava tvoje na*ebavanje se dalje, pošto se na za to merodavnim mestima već odlučilo da ćeš na*ebati, šteluje prema javnim mnenjima država koje kešom, oružjem i ljudstvom u t(v)om na*ebavanju učestvuju, a ne prema tebi koji si na*ebao.

IUOP_1:

A ti znas da tog pristupa nije bilo?

jericho1405:
Ista je situacija u Bosni gdje se uporno insistira na tome da je u pitanju bila nekakva agresija, da nema ni "G" od gradjanskog rata, da su Srbi genocidan narod, da su okupirali Sarajevo itd.

Hank:
Uzmi ti, blago meni, bilo koje novine iz perioda 1989.-1992., ako nemaš pri ruci, ne veruj meni, nego skokni do Narodne biblioteke Srbije: ne, tog pristupa nije bilo ni u najavi usputne naznake. To vreme je u Srbiji krasilo neverovatno odsustvo smisla za realnost i tajming: više si mogao da nađeš zidara koji bi besplatno popravljali Berlinski zid od ovih što bi iz udobnosti svojih stanova podržali dolazak NATO snaga u tadašnju Srbiju.

Hank:
Držanje Sarajeva u okupaciji, bez pokušaja uzimanja grada i ostali vojno-politički debakli koji su se u praksi sveli samo na mrcvarenje stanovništva i davanje povoda stranim medijima da (realno?) prenesu situaciju sa terena u skladu sa interesima svojih vlada uz etnička čišćenja čitavih predela... to je sramno.

jericho1405:

Sutra bi svjejedno visio negdje na drvetu zbog veleizdaje.

Ako smatras da su svi jednako, ili priblizno, krivi

Braksi

Uzgred od 5.okt usledio je dramatican zaokret od Slobine politike

U stvari, pre bi se zapitao da li je većinska loza današnjih (čistokrvnih) Srba u stvari potekla od Brankovića i njegovih sledbenika. Jer oni su preživeli a one koji su do kraja ostali sa Lazerem "progutao je mrak".

hotchimney:
Osim ljuljanja na drvetu postojala je opcija
OSTAVKA!
I čovek dao ostavku, fala.

hotchimney:
Nikakvog tu zaokreta nema. Mala bi opet ratovala samo da se NATO malo odmakne.

Hank:
Ne podrazumevaj moju prethodnu poruku kao odavanje počasti Republici Srpskoj na savršenstvu, samo sam joj odao čast što je preživela. Držanje Sarajeva u okupaciji, bez pokušaja uzimanja grada i ostali vojno-politički debakli koji su se u praksi sveli samo na mrcvarenje stanovništva i davanje povoda stranim medijima da (realno?) prenesu situaciju sa terena u skladu sa interesima svojih vlada uz etnička čišćenja čitavih predela... to je sramno.

Ja sa tim strahotama nisam imao veze, niti kao onaj ko vrši zločin, niti kao onaj ko trpi zločin, zato i zadržavam pravo što je moj heroj i moja prva asocijacija na rat u Bosni - Srđan Aleksić.

Wildboys Sarajevo Objavljeno: 17.02.2014. - 14:41
Gubljenje vremena je citati ove nacionalisticke komentare. Ja sam rodjen u Sarajevu, kao i moj otac, moj deda moj pradeda. Inace nebtino, sem za ovakve price, ja sam Srbin. Bio sam tinejdzer kada je poceo rat. Normalni ljudi su spasavali glave svoje i svoje dece. Nevezano za naciju. Normalni ljudi nisu verovali u rat, nisu verovali da se rat desava pred njihovim ocima, iako su letele granate i pucalo se iz kalasnjikova, normalni ljudi nisu verovali svojim ocima jer im je bilo nezamislivo da rata moze biti. Prvi koji su se prihvatili oruzja i uniforme su bili kriminalci, olosi, jalijasi. Kasnije im se na silu pridruzio obican narod. Ja sam dobrano pre rata gledao sepurenje lokalnih kriminalaca u zelenim beretkama i poluuniformama u zemlji koja se zvala SFRJ. Ja sam od '90. poceo da dobijam batine od nepoznatih grupa mladica nakon sto bih se indentifikovao imenom i prezimenom. To vise nisu bile tuce lokalnih senkijevaca, vajldbojsa, krejzibosa, pirata. Batine su stizale na nacionalnoj osnovi, a tukli su nas buduci pitomci Juke Prazine. Mi smo naivno ostali u gradu, moji su verovali da ce rat stati za dan dva. Nismo mogli da zivimo u nasem stanu jer je bio na teritoriji opstine novi grad gde su divljale muslimske paravojske predvodjene kriminalcima. Bili smo u centru u dedinom stanu, tu je situacija bila bolja. Ipak samo smo srecom izvukli zivu glavu, samo srecom ja sada pisem ove redove. U nekoliko navrata muslimanska paravojska je pokusala da nas ubije. Gadajli su nas stan na cetvrom spratu zoljom, a stajali su ispred zgrade. Srecom u tom trenutku smo svi bili kod komsije u stan pored. Par dana kasnije muslimanski vojnici su ubili komsiju Branka sprat iznad nas. Nas komsija musliman nas je spasao od ubistva tvrdeci kako mi nismo Srbi (imamo prezime koje nose i neki muslimani). Nesto kasnije otac mi je uhapsen na ulici zbog pogresnog imena i zavrsio u jednom od muslimanskih logora u gradu, od metka u celo ga je spaslo to sto je jedan od dzelata bio njegov komsija iz detinjstva koji ga je krisom pustio da pobegne. Deda ujak mi je umro nakon sto su ga pretukle Kruskine jedinice u njegovom stanu na Ciglanama jer je bio Srbin penzionisani oficir, deda stric mi je umro nakon sto su ga pretukle zelene beretke sa Hrasnog jer je bio srbin. Nakon toga poslednjim parama i nakitom sto je bio u kuci smo platili nekim Hrvatima valjda iz HVO da nam na crno omoguce izlazak iz grada na srpsku teritoriju. Pre nas iz grada su otisli skoro svi nasi porodicni prijatelji i kumovi. Vecina muslimani. Danas zive na zapadu gde su inzenjeri, lekari, profesori univerziteta, njihova deca idu istim stopama. Moja cela familija je na zapadu, svi smo visokoskolski obrazovani i niko se nece vratiti u Sarajevo. Bio sam nedavno u gradu. Bosnjacki mediji grcaju od nacionalizma, nisu se mrdnuli od devedesetih. Danas je aktuelna nova ploca za trovanje naroda; samo oni zrtve, a samo drugi krivci. A krivci su svi. Cak i oni koji nisu ucestvovali u ratu, oni koji su rodjeni posle rata, samo ako su srbi i ako nisu za politicku agendu bosnjaka. Gomila glupsti kojom mogu da hrane samo gradjane rodjene posle rata, jer mi koji smo bili tamo znamo sta se desilo, bili srbi, hrvati ili muslimani. Ja i moja porodica, slucajno srbi, smo doziveli teror od muslimanske vojske u Sarajevu. U mojoj zgradi ne zivi vise ni jedna predratna porodica, ni hrvati, ni muslimani ni srbi. Glupo zvuci kada ovako napisem jer do devedesete nikada nismo pomenuli ko je koje nacije... Stigli su neki novi ljudi, valjda muslimani iz unutrasnjasti bosne i oni iz sandazka. Moji drugovi iz detinjstva koji nisu izasli iz grada su poginuli u tom bolesnom ratu. Dvojica su poginula od granata sa verovatno srpskih polozaja, a jedan od verovatno muslimanskog snajpera sa vrbanja mosta. Bili su strasni momci. Danas bi bili inzenjeri ili mozda glumci i dvojica vrhunskih sportista. Iza njih bi ostajalo na stotine slomljenih zenskih srca i uzdaha; Provoda i uspomena; Medalja na zimskoj olimpijadi; Iza njih bi ostala njihova nerodjena lepa deca. A moji su drugovi ubijeni kao deca.