Nema ništa gore nego kada čovek nešto idealizuje, jer se sa takvim ne može objektivno razgovarati, već on sve posmatra iz svoje lične perspektive, pa samim tim koristi i subjektivne argumente. A takav argument ne može da se pobije, upravo zato što je subjektivan i on će uvek biti ispravan za onoga ko ga iznosi, iako je verovatno netačan za veliku većinu ljudi. Upravo to je najveći problem u raspravama o SFRJ. Ko može da ospori Milančetu da je upoznao jako puno kvalitetnih i obrazovanih ljudi u vojsci ? Niko, verovatno i jeste. Ko može da mu ospori da je bilo manje kriminala ? Opet niko, jer on je verovatno naletao na mnogo manje razbojništava, nego što neko naleti danas. Ko može da ospori Milančetu da su ljudi oko njega tada bili srećniji, druželjubiviji, opušteniji... ? Verovatno niko, jer je sigurno bilo takvih ljudi. Međutim, šta nam to govori o sistemu SFRJ ? Apsolutno ništa, jer taj sistem i jeste stvoren da pojedinac ima utisak da živi u blagostanju, kako ne bi imao potrebe da sagledava širu sliku. A šira slika je loša, jako loša.
Eto, da se uhvatimo za taj kriminal recimo. Možda je tačno da je na ulicama bilo manje razbojništava i da je prosečan pojedinac mogao mirne duše da ostavi otključanu kuću. Međutim, pogledajmo zašto je to bilo tako, a pogotovo kakve je to posledice imalo. Recimo, opšte je poznata činjenica da su najnasilniji kriminalci bili slani u inostrantsvo da obavljaju određene poslove, a od kojih su i sami imali koristi (sami su o tome pričali u pojedinim dokumentarcima, da ne bude rekla-kazala). Ok, lepo, to je prividno bilo dobro za Srbiju (tadašnju Jugoslaviju), ali pitanje od milion dolara je... kako je to na duže staze uticalo na reputaciju zemlje ? Pozitivno ili negativno ? Dalje, isto tako je opšte poznata činjenica da je privredni kriminal bio skoro pa legalizovan. Krali su svi, počevši od direktora, pa do čistačice. Jedina razlika je u tome što su direktori mogli da zavate malo više, a čistačica je eventualno mogla da se dokopa spajalica, heftalica, papira i tako nekog repromaterijala. Iz firmi se tada dovlačilo sve... građevinski materijal, kancelarijski materijal, nafta, benzin, lož ulje, kablovi... šta je kome trebalo. Imam mali milion primera samo u bližoj okolini, i ti ljudi ne da ne kriju to, nego sa setom pričaju o tome kako su besplatno uradili kompletnu elektroinstalaciju na kući sa materijalom "pozajmljenim" iz firme ili kako su uvek imali barem nekoliko kanistera benzina u rezervi za ne daj bože, opet napunjenih benzinom koji se litar po litar donosio iz firme i joši žale što danas ne može tako, a baš bi bilo zgodno. Mislim, šta je to par metara kabla i par litara benzina po čoveku, jel tako ? Samo, kad se to pomnoži sa par miliona ljudi koji su to radili u većem ili manjem obimu, dobije se malo poveća cifra. E pa, gospodo proleteri, neko to mora i da plati, jer sav taj benzin, kablove, građevinski i kancelarijski materijal i šta sve ne... nisu doneli marsovci, nego su stvoreni radom koji je opet neko morao da plati. Tako da, bio kapitalizam ili socijalizam, ako postoji monetarni sistem i robonovčana razmena, svaka roba ima neku svoju vrednost, a kad nešto ima vrednost, protivpravno prisvajanje toga, da ne kažem krađa, stvara deficit u vrednosti koju neko mora da pokrije. Ta naplata je trenutno u toku, kao što možemo videti svuda oko nas.
Dalje, da se uhvatimo malo i te čuvene solidarnosti, poštenja, entuzijazma... koji su vladali u SFRJ kada nije bilo pohlepnih i nezasitih ljudi kao danas. Zar stvarno mislite da je bilo tako ili je to opet idealizovana slika jednog društva ? Zašto su onda ljudi dovlačili kablove kući iz firme da bi radili elektroinstalaciju, umesto da čupaju kablove od kuće i nose u firmu da se firma ne troši i kupuje nove za svoju delatnost. Zašto se lapala društvena imovina na sve strane, umesto da se lična imovina dobrovoljno preda društvu ? Pa, znate zašto... zato još od pećinskog doba čovek ima potrebu da poseduje, da se obezbedi, da ima više od drugih... To su hiljade i hiljade godina, a vi mislite da je jedan kratak period nekakvog socijalističkog eksperimenta nešto promenio. Nije, samo je ljudima ta potreba bila zadovoljena, upravo gorepomenutom "legalizacijom" privrednog kriminala, ali i "legalizovanom" korupcijom. Ili neko hoće da mi kaže da lekari tada nisu primali bombonjere, kafu, viskić, a bogme i devize. Dakle, ljudi su i tada postajali lekari, direktori, i slično iz istog motiva kao i u kapitalizmu... da mogu da namlate više love nego drugi. Jedina razlika je u tome što u kapitalizmu tu lovu namlate tako što je zarade, a u socijalizmu tako što im se omogući da kradu na višem nivou nego ostali, dok prividno imaju manju platu radi solidarnosti. I o čemu mi onda pričamo ? Da me neko ne shvati pogrešno, ne kažem da nije bilo lekara kojima je motiv bio entuzijazam i koji su radili to što rade zato što vole taj posao, ali takvih ima i u kapitalizmu, možda i u većem broju, jer su im egzistencijalne potrebe ispunjene bez potrebe da kradu.
A da pomenemo i taj čuveni obrazovni sistem. Jeste da sam ja u školu krenuo nešto kasnije, ali smo radili po istom programu kao što se radilo i u SFRJ, što može da potvrdi svako ko je iole upoznat sa obrazovnim sistemom. Ja sam učio koliko uglja izvozi Poljska po podacima iz iljadu devetsto osamdeset i neke godine. Znate li koliko mi ta informacija koristi danas ? Dok je moj vršnjak na zapadu u tom trulom kapitalizmu učio kako da dođe do najsvežijih informacija ukoliko su mu one potrebne. Dok je isti taj vršnjak ohrabrivan da koristi digitron, meni je ta naprava bila zabranjena na kontrolnom. Valjda je bilo važnije naučiti sabrati dva broja u glavi, nego se skoncentrisati na suštinu zadatka i logiku. Obrazovni sistem treba da bude takav da osposobi pojedinca za život, a ne da pokuša da od svakoga napravi doktora nauka i u kome će većina pojedinaca postati jedno veliko ništa. Naravno, to i nije bio neki problem, jer naučili nešto ili ne, čekao ih je siguran posao do penzije. Upravo zato sada imamo situaciju da kada neki pedesetogodišnjak dobije otkaz, ne ume ništa drugo nego da sebi seče prste i kuka kako je ostao bez posla, umesto da pronađe drugi ili da se prekvalifikuje za nešto drugo ako posla u njegovoj branši nema. Upravo zato imamo situaciju da poljoprivrednici malo, malo, pa blokiraju ulice i naprave kolaps u saobraćaju, jer ne umeju da posluju tržišno, već očekuju da im država plati ono što proizvedu od para ostalih građana... kakvo crno tržište, to je za budela. A što je najgore u svemu, svoja razmišljanja su prenela i na svoju decu, pa sad imamo gomilu mladih i radno sposobnih koji jednostavno neće da rade, jer poučeni pričama svojih roditelja, valjda čekaju da im neko ponudi posao gde će imati iste uslovi kao njihovi roditelji u SFRJ, tj. da ne mora mnogo da se radi, da se može na odmor i bolovanje po 6 meseci, da svakog meseca uredno leže plata, bez obzira da li si je zaradio ili nisi, da nemaju tamo nekog šefa koji misli da je pametniji oko njih, nego da se i oni pitaju oko svega, kao u najboljim vremenima samoupravljanja.
I da ne dužim dalje, naravno da je sistem koji je postavljen na lošim temeljima (mogućnost lapanja kao motivacija da se dogura na visok položaj, legalizovano pozajmljivanje svega što ti treba iz firme, dozvoljena korupcija, zaostali obrazovni sistem, siguran posao do penzije...), osuđen na propast. Istina je da takav sistem pojedincima može izgledati kao raj na zemlji, i možda u određenom periodu i jeste to, ali taj raj je kratkog daha, što se i pokazalo. Ne bi opstao ni toliko da nije imao dobru poleđinu u nacionalizaciji imovine, pozajmicama i slično. Dakle, kada pričamo o nečemu, pogotovo ako se radi o društvenom uređenju, ne možemo samo posmatrati period kada je taj sistem postojao, već moramo gledati i šta mu je prethodilo (nasilna nacionalizacija i uništavanje pojma privredništva), a pogotovo šta su njegove posledice, a mislim da o njima ne treba trošiti previše reči, jer su svuda oko nas, već više od dvadeset godina, a moći ćete da ih gledate barem još toliko.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Re: Vraća se robovlasništvo, ali ovaj put finansijsko