[ la.linea @ 19.09.2015. 12:29 ] @
Povod za pokretanje teme je upravo to što piše u naslovu, zakon i praksa, odnosno njegova primena.
Pre nešto više od godinu dana, ćerka je kupila telefon LG 4X HD P880 i dobila garantni list u kome piše da je garantni rok 24 meseca.
Vrlo brzo je pokazao svoje nedostatke, često koči a ono što je najveći problem, malo malo sagovornik ne čuje ništa.
Pošto je ćerka lenja da se "smara" po tom pitanju, rešio sam ja da odnesem telefon na reklamaciju jer mi se smučilo što malo malo ne čujem ćerku kada je zovem.
Ok, odneo sam telefon, izneo zapažanja a oni počeli da mi pričaju bajke o eksternoj memoriji, velikom broju aplikacija i sl.
Na moj odgovor da sam malo i edukovan po tom pitanju i da sam lično uradio hard reset i da eksterna kartica nema veze sa samim razgovorom, prihvatili su reklamaciju i uzeli telefon na popravku.
Posle desetak dana pozvali su me i rekli da je sve ok.
Otišao sam po telefon i rekli su mi da je greška bila do softvera i da je softver promenjen i da je sve ok.
Ok, uzeo sam telefon misleći da je problem rešen. na žalost, nije prošlo desetak dana i opet isti problem. Opet sam im odneo telefon i opet ista priča i opet zamena softvera i opet isti problem
Pogledam zakon o zaštiti potrošača i vidim:
Citat:
Zahtev za otklanjanje nesaobraznosti

Član 52

Ako isporučena roba nije saobrazna ugovoru, potrošač koji je obavestio prodavca o nesaobraznosti, ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nesaobraznost, bez naknade, opravkom ili zamenom, odnosno da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor u pogledu te robe.

Potrošač ima pravo da zahteva zamenu, odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor zbog istog ili drugog nedostatka saobraznosti koji se posle prve opravke pojavi, a ponovna opravka je moguća samo uz izričitu saglasnost potrošača.

Odem ponovo do davaoca garancije i pozovem se na zakon i tražim ili nov ispravan telefon ili povraćaj novca jer predmetni telefon više ne želim da donosim na popravku jer je očigledno da ni posle dve reklamacije kvar nije otklonjen.
Naravno da nisu pristali i obratim se inspekciji a oni me upute na NOPS a NOPS mi kaže, znate u praksi je to teško sprovesti jer.....?!
Znači, zaboravi zakon, to ti je što ti je!
[ S A J A @ 20.09.2015. 22:01 ] @
Možda je bolje prvo da saznate o čemu se radi pa da onda preduzimate određene korake. Koliko sam razumeo, problem sa "nečujenjem" se javio posle godinu dana, onda posle servisa ga nije bilo 10 dana pa se opet pojavio? To mi ne deluje kao hardverski problem. Možda je bolje da odnesete telefon kog nekoga ko se malo bolje razume da pogleda.

Što se tiče samog zakona, da, površno gledano, prodavac mora da vam otkloni nesaobraznost. To što vi ne čujete sagovornika definitivno jeste nesaobraznost ali to mora da se dokaže.

Zakon kaže sledeće:
Ako se pojavite do 6 meseci posle kupovine nekog uređaja i tvrdite da ima nesaobraznost (kvar), default se smatra da je nesaobraznost postojala od datuma kupovine i na prodavcu je da dokaže da nije bilo tako.
Ako se pojavite posle 6 meseci od kupovine, onda vi morate da dokazujete da postoji nesaobraznost. To će vam teško poći za rukom s obzirom da ste gore napisali da je telefon dobro radio 10 dana posle popravke.

Uradite jednu prostu probu. Resetujte telefon na fabrička podešavanja i vidite da li i tada postoji problem. Ako postoji, onda je definitivno do telefona, a ako ne postoji onda neka aplikacija prouzrokuje problem. Instalirajte program po program dok ne utvrdite koji ne valja.

[ la.linea @ 20.09.2015. 22:42 ] @
Citat:
S A J A: Uradite jednu prostu probu. Resetujte telefon na fabrička podešavanja i vidite da li i tada postoji problem. Ako postoji, onda je definitivno do telefona, a ako ne postoji onda neka aplikacija prouzrokuje problem. Instalirajte program po program dok ne utvrdite koji ne valja.

Da se ne bavim celim tvojim postom, izdvojio sam samo poslednji pasus a u mom postu iznad piše:
Citat:
Na moj odgovor da sam malo i edukovan po tom pitanju i da sam lično uradio hard reset i da eksterna kartica nema veze sa samim razgovorom, prihvatili su reklamaciju i uzeli telefon na popravku.

Nadam se da ti je poznato da hard reset telefon vraća na fabričko stanje?
[ pctel @ 21.09.2015. 09:17 ] @
Ja bih rekao par stvari uopsteno o zakonima, a ocigledniji primer je zakon o bezbednosti saobracaja - onako kako ti zamisljas "praksu" ogranicenje brzine u naseljenom mestu je 50km/h i onom ko vozi 51km/h istog momenta se skida odredjen iznos novca sa racuna? U praksi je potrebno prikupiti dokaze (radar, zapisnik), pa predmet uputiti sudiji za prekrsaje, pa ovaj da pozove optuzenog koji se recimo prvi put ne odazove a drugi put navede kako to sve i nije bilo bas tako i navede neke svoje dokaze koji se onda moraju razmatrati i posle konacno mnogo meseci sudija na osnovu svih raspolozivih dokaza PRIMENI zakon u praksi. Za to vreme vozaci voze 60km/h imajuci na umu pretpostavku da u blizini nema radara i da ce to tesko biti dokazati ili prosto da ce mu 10km/h biti tolerisano.

Zakon o zastiti potrosaca ima istu takvu ako ne mnogo bolju primenu. Ako ta druga strana tumaci zakon isto kao i ti i ako ima utisak da ti hoces da idete kod sudije da ce je to na kraju mnogo vise kostati, onda ce primeniti zakon onako kako ti kazes. Ako druga strana tumaci zakon drugacije i veruje da ti nisi u pravu, onda ce verovatno sacekati da sudija primeni zakon. Cak i ako druga strana zna da nije u pravu, moze da odigra na blef ako veruje da ti neces da se smaras sa sudijom i cekas ishod mesecima. Sve su to nacini za primenu zakona u praksi.
[ la.linea @ 21.09.2015. 09:30 ] @
Pa poenta je baš u tome što ti zakon kaže....a u praksi je to sve drugačije.
Da, u NOPS-u su mi rekli da jedino sud ima nadležnost po pitanju....?!
Naravno da mi ne pada na pamet da pokrećem takav postupak u kome će utrošeno vreme, nervi i eventalni troškovi prevazići vrednost tog telefona.
Ranije je inspekcija to rešavala, možda ne brzo ali preduzimali su određene korake.
Ovo sad je maraton sa preponama.
Zato sam i postavio temu, zaštita potrošača kroz zakone i praksu.
[ pctel @ 21.09.2015. 10:18 ] @
Citat:
Naravno da mi ne pada na pamet da pokrećem takav postupak u kome će utrošeno vreme, nervi i eventalni troškovi prevazići vrednost tog telefona.

Pa eto ti objasnjenja - zbog takvih kao ti smo tu gde smo. Ti sve gledas kratkorocno i meris vrednoscu licne koristi. Ja bih insistirao na svom pravu i za jednu neispravnu zvaku i ulozio bih par stotina evra u dobijanje ispravne zvake. Podrazumeva se da bih na kraju procesa dobio svoje sudske troskove, ali poenta je da kada bi ljudi vise insistirali na svojim pravima, tada bi ta prava bila postovana jer se nikom ne isplati da non stop gubi sudske procese zbog prodaje neispravnih zvaka/telefona. Daj, investiraj malo vremena i novca u opste dobro, nemoj samo gledati kratkorcnu licnu korist.
[ la.linea @ 21.09.2015. 10:28 ] @
Citat:
pctel: Pa eto ti objasnjenja - zbog takvih kao ti smo tu gde smo.

Uh, uh, uh gde ti ode, ni manje ni više nego kriv sam za stanje u zemlji?
Prvo, moraš da shvatiš da svako ima pravo na svoj izbor, ekonomski ili neki drugi, nije bitno. Ja sam napravio moj izbor. Mislim da telefon nije vredan mog vremena koje ću utrošiti na tužbu, parnicu, i sve što bi eventualno tražilo od mene to parničenje.
Reklamirao sam telefon dva puta, treći put sam se pozvao na zakon i shvatio da je to mrtvo slovo na papiru i da je daleko od primene u praksi.
Da je nešto vrednije, da ima smisla isterivati pravdu, sigurno bi se potrudio ali u ovom slučaju sam procenio da mi je to traćenje vremena i nerava.
Bez obzira da li se slažeš sa iznešenim ili ne, molio bi te da se ne zalećeš sa besmislenim optužbama.
[ Java Beograd @ 21.09.2015. 11:12 ] @
Iskreno me čudi da te inspekcija upućuje na neprofirnu, nezavisnu, nevladinu organizaciju - savez organizacija potrošača. Ozbiljnost ove skupine pojedinaca je realno manja od ozbiljnosti dobrovoljnog pevačkog društva u mojoj mesnoj zajednici.
Ako nije problem, napiši u kom gradu stanuješ. Inspekcija mora da postupi po prijavi, a ne da onog ko prijavi nepravilnost upućuje na nevladine neprofitne organizacije.

1. Kojoj inspekciji si se obratio ?
2. U kom obliku si se obratio ? Pisanom ili ono, usmeno na hodniku ? Ako si pisao pismenu predstavku, da li si dobio neku potvrdu o prijavi ? Broj, delovodni broj ?

Da sam na tvom mestu:

1. Dobro ih proučio propise (imajući u vidu post forumaša SAJA) (iskreno govoreći ja nisam siguran da li si ti u pravu u konkretnom pravnom poslu)
2. Opet bih se obratio inspekciji, tražio da pismeno podnesem prijavu (ako nisi do sada) i zahtevao da pristupi rešavanju prijave.
3. Začudo, iako mnogi misle suprotno, sudska tužba ne troši ni živce, ni vreme ni mnogo para. Ako si 100% u pravu, svi troškovi će ti se nadoknaditi. Parnični postupci su mnogo efikasniji nego ranije, a postoje i privatni izvršitelji koji efikasno sprovode pravosnažne sudske presude.

Da sam na tvom mestu, ako je ispunjeno 1. ako 2. ne daje rezulate, ja bih: poslao preporučenu pošiljku - opomenu - davaocu garancije u kojem ga obaveštavam da ću ga tužiti ukoliko ne postupi po zakonu, podneo bih tužbu i smeškao bih se. Daleko od gubljenja nerava.

Ne možeš da tvrdiš da je zakon "mrtvo slovo na papiru" ako nisi ni probao da zakonski / sudski rešiš problem.

Forumašenjem na [es] nečeš ništa postići.
[ la.linea @ 21.09.2015. 11:26 ] @
Iz Beograda sam i obratio sam se telefonom i dobio sam izvesnog gospodina Devića koji me je uputio na NOPS, rečima da je to sad u njihovoj nadležnosti.
Čak mi je dao ime i broj telefona gospodina, zaboravio sam ime, koji se nalazi u, mislim, Kragujevcu i on je na čelu tog NOPSA.
Posle razgovora sa istim, shvatio sam da je to igranje tenisa sa nezadovoljnim potrošačima.
U međuvremenu, pročitao sam član 156. zakona o zaštiti potrošača i odlučio da se pismeno obratim Ministarstvu trgovine i da od njih zatražim odgovor da li je inspekcija nadležna po ovom pitanju ili NOPS.
na sajtu Ministarstva piše:
Citat:
Nadležnost tržišne inspekcije

Tržišna inspekcija postupa u situaciji kada trgovac:

1) Ne odgovori na reklamaciju potrošača u zakonskom roku od 8 dana
Postupak: Za takvo postupanje trgovca Zakon propisuje novčanu kaznu. Inspekcije nemaju pravo da odlučuju o sadržini odgovora - nadležni inspektor može da naloži trgovcu da odgovori, ali ne može da mu naloži šta da odgovori, odnosno da uvaži reklamaciju
2) Zloupotrebljava izraz garancija
3) Nepošteno posluje
4) Šalje pošiljke koje potrošač nije naručio
5) Prodaje, služi i poklanja maloletniku duvanske, alkoholne proizvode i pivo i pirotehniku

Najveći broj pritužbi potrošača odnosi se na nesaobraznost robe ili usluge, ali tu su i drugi problemi na koje se potrošači žale.

Član 156. Zakona o zaštiti potrošača koji je počeo da se primenjuje 22. septembra 2014. godine taksativno nabraja ovlašćenja inspekcijskih organa, te se možete još detaljnije o ovome informisati u odeljku Zakonodavstvo.
[ Java Beograd @ 21.09.2015. 11:36 ] @
Neverovatno da je u nadležnosti nevladine neprofitne organizacije (kako piše na sajtu) rešavanje sporova garancije.
[ S A J A @ 21.09.2015. 11:43 ] @
Citat:
la.linea:
Nadam se da ti je poznato da hard reset telefon vraća na fabričko stanje?


Izvini, promaklo mi je u tvom tekstu da si to već uradio. Ali opet ima najasnih stvari, kako se "kvar" pojavio posle godinu dana, kako je posle servisiranja 10 dana sve bilo ok... Poenta je da, ako hoćeš da ideš preko suda, moraš da budeš siguran šta je problem. Ok, ti si siguran da nešto ne radi kako treba ali ne znaš šta je izvor problema (hardver, softver...). Glupo je da se cimaš po sudovima da bi se na kraju ispostavilo da je problem što je instaliran neki loš program ili nepažnja pa je neko promenio neku opciju koju nije trebalo.

Bolje onda idi u neki bolji i poznatiji servis, traži da ti urade dijagnostiku (bez popravke) i onda sa tom pisanom dijagnostikom već možeš da ideš pred inspekciju, sud i ostalo. Dalje, ako si u pravu, traži da ti nadoknade troškove te dijagnostike (mada to ne bi trebalo da je skupo).

[ la.linea @ 21.09.2015. 13:39 ] @
Citat:
S A J A: Ali opet ima najasnih stvari, kako se "kvar" pojavio posle godinu dana, kako je posle servisiranja 10 dana sve bilo ok... Poenta je da, ako hoćeš da ideš preko suda, moraš da budeš siguran šta je problem. Ok, ti si siguran da nešto ne radi kako treba ali ne znaš šta je izvor problema (hardver, softver...). Glupo je da se cimaš po sudovima da bi se na kraju ispostavilo da je problem što je instaliran neki loš program ili nepažnja pa je neko promenio neku opciju koju nije trebalo.

Bolje onda idi u neki bolji i poznatiji servis, traži da ti urade dijagnostiku (bez popravke) i onda sa tom pisanom dijagnostikom već možeš da ideš pred inspekciju, sud i ostalo. Dalje, ako si u pravu, traži da ti nadoknade troškove te dijagnostike (mada to ne bi trebalo da je skupo).

Opet ti je promaklo u prvom postu:
Citat:
Vrlo brzo je pokazao svoje nedostatke, često koči a ono što je najveći problem, malo malo sagovornik ne čuje ništa.
Pošto je ćerka lenja da se "smara" po tom pitanju, rešio sam ja da odnesem telefon na reklamaciju....

Znači, od samog početka je pokazivao nedostatke ali ćerka u fazonu, ok sutra, ne mogu sad da se smaram....i prođe vreme sve dok meni nije dosadio kvar, malo malo ne čujem je šta priča i plus kako kaže, baguje.
Odneo sam u prodavnicu u kojoj je kupljen a oni ga prosleđuju u servis (mala radnja u Balkanskoj na ćosšku sa N.Fronta).
Da ne ponavljam, sve sam napisao u prvom postu.
Ne mogu ga nositi u drugi servis jer bi morao da platim a, opet ponavljam, rađen je hard reset više puta ali greška se ponavlja pa ponavlja?!
Nadam se da sam uspeo da ti objasnim redosled radnji?
[ anon142305 @ 21.09.2015. 14:52 ] @
Citat:
pctel:
Pa eto ti objasnjenja - zbog takvih kao ti smo tu gde smo.

E bre pctel, sad ga bas odvali.
[ pctel @ 22.09.2015. 08:40 ] @
Citat:
la.linea:
Bez obzira da li se slažeš sa iznešenim ili ne, molio bi te da se ne zalećeš sa besmislenim optužbama.

Nisam navodio nikakve optuzbe, vec konstataciju koja nije licna vec se odnosi na 99% stanovnistva Srbije.

Citat:
Inspekcija mora da postupi po prijavi, a ne da onog ko prijavi nepravilnost upućuje na nevladine neprofitne organizacije.

Inspekcija nema nadleznost za proveru ispunjenosti clana 52 na koji se la.linea poziva, niti za krsenje tog clana zakona ima pravo da izrekne kaznu. Evo ukratko koje su nadleznosti inspektora i za sta je sve predvidjena kazna:

U vršenju inspekcijskog nadzora nadležni inspektor ima sva prava, dužnosti i ovlašćenja koja su propisana ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, odnosno turizma.

Nadležni inspektor u vršenju nadzora ispituje da li trgovac, odnosno prodavac:

1) ističe cene, u skladu sa čl. 6. do 10. ovog zakona;

2) oglašava prodajnu cenu, u skladu sa članom 11. ovog zakona;

3) izdaje račun, u skladu sa članom 12. ovog zakona;

4) obaveštava potrošače, u skladu sa čl. 13, 27, 87, 88, 93. i 111. ovog zakona;

5) naplaćuje dodatne troškove bez prethodne izričite saglasnosti potrošača, u skladu sa članom 14. ovog zakona;

6) obavlja nepoštenu poslovnu praksu, u skladu sa čl. 19-23. ovog zakona;

7) prodaje, uslužuje i poklanja maloletniku duvanske, odnosno alkoholne proizvode i pivo, kao i pirotehnička sredstva, suprotno članu 24. ovog zakona;

8) postupa, suprotno članu 26. ovog zakona;

9) predaje potrošaču obrazac za odustanak od ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija, u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona;

10) isporučuje robu, u skladu sa članom 32. stav 1. ovog zakona;

11) je izvršio povraćaj plaćenog iznosa koje je primio od potrošača, kao i troškove isporuke, u slučaju odustanka od ugovora u zakonskom roku od 14 dana, u skladu sa članom 34. stav 1. ovog zakona;

12) vrši neposredno oglašavanje, u skladu sa članom 38. ovog zakona;

13) šalje pošiljke koje potrošač nije naručio, u skladu sa članom 39. stav 1. ovog zakona;

14) vrši oglašavanje putem sredstava komunikacije na daljinu, u skladu sa članom 40. ovog zakona;

15) isporučuje robu potrošaču, u skladu sa članom 46. stav 1. ovog zakona;

16) dostavlja potrošaču prateću dokumentaciju uz robu, u skladu sa članom 47. ovog zakona;

17) postupa u skladu sa članom 48. stav 4. ovog zakona;

18) izdaje potrošaču garantni list, u skladu sa članom 54. i članom 81. stav 3. ovog zakona;

19) upotrebljava izraz "garancija" i izraz s tim značenjem, u skladu sa članom 55. ovog zakona;

20) prima, evidentira, odgovara na reklamaciju, u skladu sa članom 56. i članom 81. stav 3. ovog zakona;

21) obavlja dodatne radove bez izričite saglasnosti potrošača, suprotno članu 71. ovog zakona;

22) obustavlja potrošaču pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, suprotno članu 86. ovog zakona;

23) vrši specifikaciju računa, u skladu sa članom 91. ovog zakona;

24) uspostavlja kontakt liniju u vezi sa priključenjem na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa, u skladu sa članom 92. ovog zakona;

25) oglašava ili nudi na prodaju turistička putovanja, u skladu sa članom 95. ovog zakona;

26) obaveštava potrošača o podacima koji se odnose na porodicu domaćina i odgovorno lice kome učenik, odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, u skladu sa članom 101. stav 3. ovog zakona;

27) dostavlja garanciju za slučaj nesposobnosti plaćanja, u skladu sa čl. 108. i 121. ovog zakona;

28) oglašava i nudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor, odnosno razmenu vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, u skladu sa članom 111. ovog zakona;

29) omogućava posebno potpisivanje ugovornih odredaba o pravu potrošača na odustanak od ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na odustanak, u skladu sa članom 112. st. 7. i 8. ovog zakona;

30) sprovodi meru zaštite kolektivnog interesa potrošača iz člana 150. ovog zakona.

Nadležni inspektor u vršenju nadzora proverava da li davalac garancije:

1) prodaje robu uz garantni list koji je sačinjen, u skladu sa članom 54. stav 2. ovog zakona;

2) upotrebljava izraz "garancija" i izraz s tim značenjem, u skladu sa članom 55. ovog zakona.


Član 160

Novčanom kaznom u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne istakne cenu, u skladu sa čl. 6. do 10. ovog zakona;

2) ne oglašava prodajnu cenu, u skladu sa članom 11. ovog zakona;

3) ne izda potrošaču račun, u skladu sa članom 12. st. 1. i 2. ovog zakona;

4) se ne pridržava istaknute cene i uslova prodaje, u skladu sa članom 12. stav 3. ovog zakona;

5) naplati izdavanje i slanje računa odnosno opomena potrošaču iz člana 12. st. 4. i 5. ovog zakona;

6) ne obaveštava potrošača, u skladu sa članom 13. ovog zakona;

7) naplati dodatne troškove bez prethodne izričite saglasnosti potrošača, u skladu sa članom 14. ovog zakona;

8) obavlja nepoštenu poslovnu praksu, iz člana 18. ovog zakona;

9) obmanjuje potrošača na način propisan čl. 19-21. ovog zakona;

10) obavlja nasrtljivu poslovnu praksu, na način propisan čl. 22. i 23. ovog zakona;

11) prodaje, uslužuje i poklanja alkoholna pića, uključujući i pivo, duvanske proizvode i pirotehničke proizvode licima mlađim od 18 godina života, suprotno članu 24. stav 1. ovog zakona;

12) odbije da potrošaču proda robu koja je izložena ili na drugi način pripremljena za prodaju ili odbije pružanje usluge koja se može obaviti, ukoliko to nije u suprotnosti sa drugim propisom i opšte prihvaćenim poslovnim običajima, suprotno članu 26. stav 1. ovog zakona;

13) ne obezbedi potrošaču robu u tačnoj meri ili količini ili mu ne omogući da proveri tu tačnost, suprotno članu 26. stav 3. ovog zakona;

14) nudi posebne prodajne podsticaje za kupovinu robe i usluga, suprotno članu 26. stav 4. ovog zakona;

15) ne obaveštava potrošača pre zaključenja ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija o podacima iz člana 27. ovog zakona;

16) pri zaključivanju ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija, ne preda potrošaču obrazac za odustanak od ugovora, u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona;

17) ne isporuči robu potrošaču u roku propisanim članom 32. stav 1. ovog zakona;

18) nije izvršio povraćaj plaćenog iznosa koji je primio od potrošača, kao i troškove isporuke, u slučaju odustanka od ugovora u zakonskom roku od 14 dana, u skladu sa članom 34. stav 1. ovog zakona;

19) neposredno se oglasi, suprotno članu 38. ovog zakona;

20) šalje pošiljke koje potrošač nije naručio, suprotno članu 39. ovog zakona;

21) vrši oglašavanje putem sredstava komunikacije na daljinu, suprotno članu 40. ovog zakona;

22) potrošaču ne preda robu ili ispravu na osnovu koje se roba može preuzeti, u skladu sa članom 46. stav 1. ovog zakona;

23) potrošaču ne preda robu u ugovorenoj količini, u skladu sa članom 46. stav 2. ovog zakona;

24) na računu čitljivo i jasno ne napiše rok isporuke robe, u skladu sa članom 46. stav 4. ovog zakona;

25) potrošaču prilikom isporuke robe, ne preda dokumenta koja se odnose na robu, u skladu sa članom 47. ovog zakona;

26) ne vrati potrošaču sve iznose plaćene po osnovu ugovora u slučaju raskida ugovora, u skladu sa članom 48. stav 4. ovog zakona;

27) kao davalac garancije, ne sačini garantni list u skladu sa članom 54. stav 2, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

28) ne izda potrošaču garantni list, u skladu sa članom 54. stav 3, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

29) upotrebljava izraz "garancija" i izraz s tim značenjem, suprotno članu 55, odnosno članu 81. stav 3. ovog zakona;

30) na prodajnom mestu vidno ne istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija ili na mestu određenom za prijem ne obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena, u skladu sa članom 56. stav 2, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

31) potrošaču ne izda pisanu potvrdu, odnosno elektronskim putem ne potvrdi prijem reklamacije, u skladu sa članom 56. stav 5. odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

32) ne vodi i ne čuva evidenciju primljenih reklamacija potrošača, u skladu sa članom 56. st. 4. i 6, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

33) ne odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju na način i u roku predviđenom članom 56. stav 7, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

34) prihvaćeni zahtev iz reklamacije potrošača ne reši na način propisanim članom 56. stav 8, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

35) ne obavesti potrošača o svakom produžavanju roka za rešavanje reklamacije, u skladu sa članom 56. stav 9, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;

36) ukoliko ne pribavi saglasnost potrošača za obavljanje dodatnog rada u skladu sa članom 71. ovog zakona;

37) ne osniva Savetodavno telo, u skladu sa članom 83. ovog zakona;

38) obustavi potrošaču pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, suprotno članu 86. ovog zakona;

39) obustavlja pružanje usluge, u skladu sa članom 86. stav 5. ovog zakona;

40) ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, lično, putem telefona, faksa, pošte, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora, suprotno članu 86. stav 6. ovog zakona;

41) ne obaveštava potrošača o podacima iz čl. 87. i 88. ovog zakona;

42) ne dozvoljava potrošaču da raskine ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa, u skladu sa članom 89. ovog zakona;

43) ne izda račun za usluge od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa zahtevima specifikacije računa iz člana 91. ovog zakona;

44) ne uspostavi besplatnu u telefonsku liniju i ne obrazuje komisiju za rešavanje reklamacija, u skladu sa članom 92. ovog zakona;

45) ne obavesti potrošača o podacima iz člana 93. ovog zakona;

46) oglašava ili nudi na prodaju turističko putovanje, suprotno članu 95. ovog zakona;

47) najkasnije 14 dana pre polaska ne obavesti potrošača o imenu, adresi i telefonskom broju porodice domaćina i o imenu, adresi i telefonskom broju odgovornog lica kome učenik, odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, u skladu sa članom 101. stav 3. ovog zakona;

48) potrošaču ne pruži dovoljnu garanciju obezbeđenja za slučaj nesposobnosti plaćanja pri ugovorima o turističkim putovanjima i vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, u skladu sa članom 108. stav 1. i članom 121. ovog zakona;

49) ne obavesti potrošača o podacima iz člana 110. ovog zakona;

50) ne istakne jasno promotivnu ili prodajnu svrhu događaja, suprotno članu 111. ovog zakona;

51) pored ugovornih odredaba o pravu potrošača na odustanak od ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na odustanak nema potpisa potrošača, suprotno članu 112. stav 8. ovog zakona;

52) povredi kolektivni interes potrošača iz člana 145. ovog zakona;

53) postupi suprotno meri zaštite kolektivnog interesa potrošača iz člana 150. ovog zakona;

54) postupi suprotno nalogu iz rešenja inspektora iz člana 157. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Citat:
Neverovatno da je u nadležnosti nevladine neprofitne organizacije (kako piše na sajtu) rešavanje sporova garancije.

Pa i nije u njihovoj nadleznosti resavanje sporova u smislu da oni nesto presude, vec da posreduje i pruza pravnu pomoc kod eventualne tuzbe. Oni mogu da ukazu prodavcu gde nije u pravu i koliko ga to moze kostati ako hoce da ide na sud, ali prodavac nema nikakvu obavezu da postupi po savetu NVO. Prodavac nije ni u kakvoj obavezi da uopste saslusa misljenje NVO, moze da kaze "mrs u tri lepe, hocu na sud" i to je to.
[ pctel @ 22.09.2015. 08:59 ] @
Citat:
IUOP_1:
E bre pctel, sad ga bas odvali.

Ne moze ni jedna drzava da uposli onoliko policajaca koliko ima stanovnika, pa da svaki policajac pazi da njemu dodeljeni gradjanin ne krsi zakon. Zasto imamo nelegalnu gradnju? Zato sto svakog mrzi da ode da podnese prijavu kada se prva lopata materijala ubaci u mesalicu. Zasto imamo sivu ekonomiju? Zato sto svakog mrzi da ode da podnese prijavu kada mu se ne izda fiskalni racun. Zasto imamo mito i korupciju? Zato sto svakog mrzi da ode i podnese prijavu o svojim saznanjima. Jos mnogo toga i na kraju zasto imamo krsenje zakona o zastiti potrosaca - zato sto svakog mrzi da se cima po sudovima radi zastite svojih prava. Trebalo bi jos jednom da razmislis pre nego sto to gore kazes, jer je ovo jednostavno aksiom.
Da bi bilo sta krenulo na bolje, potrebno je da mi sami budemo bolji, da opsti interes stavimo ispred licnog da uvidimo da je opsti interes ustvari i licno interes. I la.linea sigurno misli da je opsti interes takvog nesavesnog trgovca nauciti postovanju zakona, ali ako moze jos danas ovako, pa neka to sutra neko drugi uradi. I tako, sutra po sutra, stanje moze biti takvo do u nedogled. Zasto bi prodavac stetio svojim ekonomskim interesima davanjem novog uredjaja ako potrosaci osecaju prlicnu kurcobolju za postovanje zakona? Nema razloga niti potrebe.
[ SlobaBgd @ 22.09.2015. 09:12 ] @
A da sve to nije zbog toga što inspekcije i nadležni organi ne rade ništa po prijavama?
Ili je opet za sve kriv narod?
[ pctel @ 22.09.2015. 09:39 ] @
Narod je lenj bez dileme, a verovatno ima i lenjosti sa druge strane, sto opet ima uzrok u lenjosti naroda da takve dalje prijavljuje inspektoratu koji kontrolise rad inspekcija.
[ anon142305 @ 22.09.2015. 10:48 ] @
Citat:
pctel:
Ne moze ni jedna drzava da uposli onoliko policajaca koliko ima stanovnika, pa da svaki policajac pazi da njemu dodeljeni gradjanin ne krsi zakon.

Tacno, ali nije potrebno da postoji jedan policajac po stanovniku, vec je dovoljno da postoji efikasno sudstvo.

Citat:
pctel:
Zasto imamo nelegalnu gradnju? Zato sto svakog mrzi da ode da podnese prijavu kada se prva lopata materijala ubaci u mesalicu.

Ne, vec zbog toga sto inspekcije koje su zaduzene za to ne rade svoj posao.
Cak i kada bi prijavio nelegalnu gradnju, dovoljno ce biti da se radovi nastave posle radnog vremena drzavnih sluzbi ili za vikend.

Citat:
pctel:
Zasto imamo sivu ekonomiju? Zato sto svakog mrzi da ode da podnese prijavu kada mu se ne izda fiskalni racun.

Ne, vec zato sto je legalno poslovanje optereceno prevelikim fiskalnim nametima i komplikovanim birokratskim procedurama (koje se ne tumace jednoobrazno).

Citat:
pctel:
Zasto imamo mito i korupciju? Zato sto svakog mrzi da ode i podnese prijavu o svojim saznanjima.

Ne, vec zato sto trosenje drzavnih resursa nije transparentno, a i pre ce se kazniti uzbunjivac, nego prekrsitelj.

Citat:
pctel:
zasto imamo krsenje zakona o zastiti potrosaca - zato sto svakog mrzi da se cima po sudovima radi zastite svojih prava.

Ne, vec zbog ovog sto sam gore pobrojao.

Citat:
pctel:
Trebalo bi jos jednom da razmislis pre nego sto to gore kazes, jer je ovo jednostavno aksiom.

Nece biti. Ako postoji izvitoperen sistem, onda je ovo sto ti pricas samo racionalno ponasanje pojedinaca.
A ako je racionalno, onda se ne moze promeniti nekakvim apelima, vec samo promenom sistema, tj. podsticaja.

Jedina krivica @la.linea je ista krivica koju imamo i ti i ja i svi gradjani Srbije.
Svojim (ne)glasanjem na izborima uticemo na stvaranje/odrzavanje loseg sistema.

[ S A J A @ 23.09.2015. 09:17 ] @
Treba imati u vidu da većina prodavnica mobilnih telefona ne izdaje fiskalni račun. Dakle prodaju telefone na crno. Stvar je u tome što im niko ne bi kupovao telefon ako bi stavili legalnu cenu. Razlog za to je mnogo sive/crne ekonomije i prevelika poreska/birokratska opterećenja, ti prosto nemaš načina, sve i da hoćeš da radiš 100% legalno. Zato se svi nešto snalaze i muljaju.

U cenu legalnog telefona, osim što su uračunati porezi i carine, uračunata je i "rezervacija za reklamaciju". Deluje glupo, ali i reklamacije koštaju. Prvo povraćaj, pa dijagnostika, pa popravka/zamena... to sve košta. To se sve finansira kroz prodaju. Znači, svi legalni telefoni su nešto malo skuplji da bi se finansirala logistika i hardver za reklamacije. U slučaju kad ti telefon prodaješ na crno i nabavio si ga na crno, ti to sve nemaš. Zato je telefon i tako jeftin. Naši ljudi su navikli da onda kupuju tako jeftine telefone pa onda kad se nešto desi, onda se pozivaju na svoja prava. Ne znam kako da objasnim, kupovinom takvih stvari ti nemaš više toliko prava koliko misliš, prosto ih nisi platio. Konkretan primer, ako ti odneseš neispravan telefon u tu radnju koja ti ga je prodala bez fiskalnog računa, znači da i taj iz radnje neće moći da kontaktira dobavljača/proizvođača da potegne reklamaciju. Da ne bi on plaćao iz svog džepa, naravno da će na sve moguće načine da se trudi da ospori reklamaciju.

Dakle sve te stvari su povezane. Kakve imamo političare takav nam je sistem, kakav je sistem takva su nam i prava. Ko želi da ima full prava neka kupi telefon u Telenoru/Mtsu/Vipu, tu možete da vidite koliko zapravo sve to košta (naravno neopravdano zbog prevelikog poreskog i birokratskog opterećenja) a ako hoćete da taj isti telefon kupite za 200e u radnji ili na KP, onda ako se nešto desi, je*iga, probaš pa šta uspeš.

Koje je rešenje: mora da se krene od vrha. Mora da se iskoreni crna/siva ekonomija i da se umanje poreska/birokratska opterećenja. Tako bi svi radili legalno, telefon iz prethodnog primera bi koštao 300e ali bi kupac imao puna prava, budžet bi bio napunjen i svi zadovoljni.
[ pctel @ 23.09.2015. 15:19 ] @
Citat:
Treba imati u vidu da većina prodavnica mobilnih telefona ne izdaje fiskalni račun.

Pa ne znam, u gradu u kom ja trenutno zivim imamo samo prodavnice koje izdaju fiskalne racune. Evo, bas gledam da kupim neki quadcore mobilni sa 2Gb RAM i on u legalnoj radnji kosta neki dinar ispod 20.000 dinara, a posto cu naravno da ga kupim preko firme jer mi treba zbog posla, umanjeno za pdv kostace me 16.650 dinara. Hoces da kazes da ti tvoji nelegalni trgovci mogu jeftinije od toga? Ne bih rekao, cena je verovatno ista, nego je narod navikao da mu siva ekonomija pojede 1.000 obdanista godisnje i nema nikakvu zelju da nesto preduzme, a posle kuka na drzavu kad za njihovo dete nema mesta u obdanistu, pa to opet resava nudjenjem mita i tako ulazimo u vrzino kolo kome nema kraja, a sad bi mi se svi smejali ako kazem da si ti SAJA kriv sto u obdanistima nema mesta jer kupujes takve telefone
Ali, smejali se mi ili ne, svodi se na to.

Citat:
Razlog za to je mnogo sive/crne ekonomije i prevelika poreska/birokratska opterećenja, ti prosto nemaš načina, sve i da hoćeš da radiš 100% legalno. Zato se svi nešto snalaze i muljaju.

Ne, ja kao neko ko vodi pivatni posao sa 10 zaposlenih tvrdim da poreska/birokratska opterecenja uopste nisu velika i ne bi mi smetalo ni da su jos veca, ako su ista takva i za konkurenciju. Vise mi smeta i da ih prepolove, ali da ja moram da placam a konkurencija ne mora. Ti sigurno to znas - poslovanje u uslovima velike konkurencije je ugrozeno jedino ako konkurencija bolje organizuje troskove, pa onda prodaje svoj proizvod po ceni po kojoj ja svoj ne mogu, a ako i ja i konkurencija imamo neki trosak koji se ne moze izbeci, onda je i meni i njima potpuno nebitno koliki je taj trosak, taj se trosak ukalkulise u cenu i mog i njihovog proizvoda i kraj price.
[ S A J A @ 24.09.2015. 06:52 ] @
Nije na pojedincu da menja stvari. Prosto ne može. Svako ima svoj interes, stvarno bi bilo glupo da neko kupi nešto od 500e a može od 200e jer tako daje svoj doprinos za bolje društvo. Daj doprinos je beznačajan. Postoje ljudi koji MOGU da promene stvari i kojima je to posao, a to su političari. Oni treba da urede sistem. Pošto oni to neće ili ne mogu, a neće da puste fotelju nekome ko može i hoće, onda nas i dalje čeka ista situacija.

Što se tiče poreskih i birokratskih opterećenja, na tome definitivno može da se radi kako bi se umanjili. Osnovni koncept je da se porezi umanje ali da ih svi plaćaju a birokratija umanji tako što bi se svi ti poslovi kompjuterizovali. Zašto bi gubio vreme po šalterima ako sve to može da se odradi online, rešenje stigne poštom. To je samo jedan primer.
[ Java Beograd @ 24.09.2015. 07:26 ] @
I ja ne znam baš ni jednu prodavnicu moilni koja ne izdaje fiskalne. Naravno, ne kažem da sam ih SVE obišao.

Devedesete su odavno prošle. Realno, sada ne bih kupio tehničku stvar bez fiskalnog i garancije. A ako bih kupio za 100€ nešto što kod svih drugih košta 200€ u startu bih skapirao da nešto nije u redu.
[ R1A1 @ 30.09.2015. 23:07 ] @
Samo da vas obavestim, imao sam sličan slučaj i dobio sam drugi telefon istog cenovnog ranga!