U mom bivšem preduzeću, svi smo bili preko Poštanske Štedionice. Meni je to tada odgovaralo, jer sam tamo podizao očevu penziju,
imao sam homebanking, uplaćivao kredit za net, mobilni, dve kartice, dovoljno čekova i, jednostavno mi nije odgovaralo da to menjam.
Jednog dana je stigla direktiva da se pređe u drugu banku i onda je krenuo sistem pritiska i ucenjivanja u firmi i plasiranje lažnih pretnji.
Prvo su pokupili "niže slojeve" - fizikalce i čistačice i grupno ih poslali u novu banku, onda su se mnogi pobunili da neće pristati ni u ludilu,
da neće podleći pritiscima, da ovi na to nemaju pravo, da je ovo stvar ličnog izbora.
Već sutradan ih se 50 posto predomislilo, jer su puštene priče, da ovima koji nisu prešli neće biti uplaćene plate, a ljudi u kreditima,
počinju da razmišljaju, - što bi ja talasao, kad već mora, znate kako već to ide.
Ja baš nisam hteo čekao sam da vidim šta će da se desi, pa ako moram, šta ću idem i ja.
I kada je prebačeno dovoljno u novu banku, recimo otprilike 70%, onda je to stalo, moglo je da ostane, ko želi u PŠ.
Pričalo se šta je diša dobio zauzvrat od te nove banke, ali o tome ne bih ovde.
Znači tako je to bilo u mojoj bivšoj firmi!
Kad bi mladost znala, kad bi starost mogla...
da li poslodavac ima pravo odabira banke u kojoj vam leže plata?
